Koü Akademik Takvim

koü akademik takvim

гетеп)1: Ыап ог§адтл«ёе, 1а 8егЫе ае Ьа Могауа пе
роиуак вЬге сотрэгёе а ГЕЪаЛ оэтапЙз га раг Гёйепаие ае зоп
1егга1о1ге га раг 1е атотЪге <1е зез ЪаЪаЪатав. Аизвп п'у-а-*-!! теп
и'ёйтпагЛ ^ие 1ез пёгМегз с!е Ьагаг гесогашзвеп* 1а зииегатв^ё
аи поиуеаи зикап, Ватаге!. С'ёЬаа.4 1а союзёаиепсе 1ттёсИа1е <1е
1а 'Ъа^йПе Коззоуо. А ГОиезх, оотте а ГВз1, 1ез сопЛетро-
гашз ё1адеп1: жпргедаттюз раг 1е Еай аие 1е зоиуегат «Зев Ов-
тапИз уепшг ое рёгаг а Коззоуо. Ьа опогт ои зикат, а 1адие11е
ой аосогс1а ипе штрогйапсе ёпогте, еха/дёгёе сегФатетет!:, ЬиЛ.
МелйШёе аи ргвпйег тотвп1 ауес 1а аёЕаке аез Тигсз, а"аи1ап1
р1и5 аие 1е поиуеаи зикап Ватаге* «'ёСак геЙтё ое Коззоуо айт
ае аотазоБаег 8а розгйоп аапк 1'ЕИа1 озтагЛав. Ог, 1ез ёуёпетеМз
аргёз 1389 е! '1а ку^ие <1и аеуекирртеп!: икётаеиг аез гарройз
зегЪо-гигсз олкягаЬакт! 1ез сол^егпрогайпз уегз ипе тагаёге <М-
гёгеШе с1е уок 1е гёзика! ае 1а Ьа1аШе с!е Коззоуо.
Ьа состпагззапсе мгсогпр1ё1е аез ёуёпетеша стш ауааеп! Ьои-
1еуег5ё 1ез оотФетрогашпз ги1: уке ^гашэГогттёе еп 1ё§епае цш,
ауес 1е 1етрз, зе гаггаасЫзвак <1е тоЙ& поиуеаих е! оотаКтиаа!
а з'атрВйег. Ехтсгае <1е аё1аи у,49
открива ова] естетски конвенционалан и без много пажн>е ма-

44 Прво царство (од друге половине VII века до 1018); визаницека

управа од 1018. до 1185; колико смо обавештени ово раздобл>е нще по-
себно осветл>ено у односу на стакло; Друго царство, од 1185. до лада под
турску власт (1393).
45 На располаган>у ста]ао ми ]е Автореферат Г. Цингова, што пред
ставлю резиме дисертащце, а сфавллн )е 1975. у издан>у Археолошког
института Бугарске Академи)е наука.
* Приликом мо]е посете Бугарско] 1976. године велику помой за
упознаваньс фондова среднювековног стакла налаженог у Бугарско] пру-
жили су ми колеге археолози Магдалина Станчева, директор Музе] а града
Софи]е и Георги Цингов, члан Археолошког института БАН, на чему им
и овом приликом изражавам сво]у захвалност.
47 Оауй<15оп С. К. 1972, 85, 86.
« Нагдеп Б. В. 1972, 98.
49 2ессЬш Ь. 1969, 26.

http://www.balcanica.rs
Характеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 55
совно израЬиван тип чаша, од VI века надагье познат у Визан
тии и на подруцима н>еног интензившцег политичког и кул-
турног делован^а.50
Одскора су у 1угослави]И откривене три типске варианте
фрагментованих чаша с ножицом и округлом стопом, за сада
^единствених у нашо] земл>и. Налаз са Мл>ета (Полаче, сл. I)51
близак ]е рановизанти)ским примерцима52, као и онима из Бу-
гарске. Датован>е стопе ]едне чаше неидентификованог гораег
дела, обав^'ена гирландом, ископане приликом археолошких
истраживан>а средгаовековног Сталапа (сл. 2),53 непосредно ]е
повезано с временом док ]е тра]ао живот у том граду (од се-
дамдесетих година XIV до друге децени)е XV века). Формални
елементи фрагментоване чаше с пошироком ножицом, наЬене
у ело] у XV—XVI века у Расу (сл. З)54, одговара]у типу касного-
тичких чаша муранског порекла, ко^е су откривене на трговач-
ком броду, потонулом осамдесетих година XVI века код хриди
Гналип у близини Задра.55 У том ]е контексту такоЬе занимл>ив
податак да су почетком друге децени^е XVI века и у Дубров
нику израЬиване наше с ножицом ко]е се употреблавщу у
земли.56
О распространэености чаша с пластичним украсом великих
кашьи на Балкану у протекло] деценщи стечена ]'е вей нека ]а-
сни)'а слика. За сада су налази таквих чаша ретки у Грчко]'57 и
Бугарско^,5* а релативно чести у тугослави]и. Н>ихова учеста-
лост расте према западним областима. Фрагментоване или целе
чаше с повеликим апликованим кагоьама, од безбо]ног, зеленка-

» РЬШрре т. 1970, 94 5^^., йдз. 49, 50, 51, 52; КгНпе К. 1978, 142 5^^.,
АЬЬ. 2. 3, 4.
51 Фрагментована чаша откривена )е 1979. године приликом архео-
лошког сондиран>а у комплексу цркава у луци Полаче на Мл>ету. Чаша )е
наЬена уз дужни зид тзв. источне базилике, у сонди VI. Бода стакла )е
жуткасто-зеленкаста; стакло \е незнатно замуйено; промер стопе 4,5 ст,
висина фрагментоване чаше 23 ст. Обавештенье о овом занимл>ивом на-
лазу и сагласност за об]авл>иван>е дао ми )е Тома Шул>ак, директор За
вода за заштиту споменика културе и природе у Дубровнику, за што му
и овом приликом иэражавам своду захвалност.
и РЬШрре 3. 1970, Нв. 50; Рц-йпв К. 1978, АЬЬ. 2.
53 За податак о том занимл>ивом налазу, као и за цртеж дугудем
захвалност др Душиди Миний, Археолошки институт, Београд, кода де
руководила радовима на истраживавьу Сталапа. Промер базе 3,8 от.
54 За податак о овом занимльивом налазу и за ньегов цртеж дугуд'ем
захвалност др Славенки ЕрцеговиЙ, Археолошки институт, Београд. Висина
фрагмента чаше 3,5 ст, сл. 3.
» Ре1псйоН 3. 1973, й^. 3.
к сорре сИе зг изапо рег 1а Хегга сит рейе ... , Хан В. 1979, док. 318.
" У нартексу цркве манастира Хосиос Лукас на Пелопонезу, у дедном
гробу наЬена су три фрагмента стакла са апликованим великим кагаьама
аквамаринске бод'е, сада у Византийском музеду у Атини, N0. 199, Н.А.Е. 553.
я 1>екоита М. 1975, й^. 2, N0. 6.

http://www.balcanica.rs
56 Верена Хан

стог или жуткастог стакла, ю^е одговаразу типу чаша КгаШз-

(гипк, веома популарном томом XV и XVI века у Немачко;),
откривене су у Срби]и59, Хрватско.)60, Далмацией61 (сл. 4), Босни*2,
Херцеговини63 и Словении64. Припада]у XV и XVI веку. Послед
них година сакушьен ]е такоЬе релативно велик бро] писаних
изворних података за претгюставке о н>иховом могуйем по-
реклу.
Током XV и XVI века чаше с украсом великих пластичних
кагаьи израЬиване су у муранским радионицама. Називаие су
ёоШ %горо1о51, сгеН ^горо^в?5, а можда се на ньих односила и
одредница соре (оАезске.66 Данас се извесно зна да су такве ча
ше током XVI века израЬиване такоЬе у Дубровнику. Оне су,
^еднако као у муранско] стакларско] лексици, називане 1>о(Н
%горо1о51.61
Сазнанье да су чаше с украсом великих пластичних кашьи
израЬиване током XV и XVI века у Мурану, а такоЬе током
XVI столеЬа у Дубровнику, намеЬе потребу да се питаше по-
рекла и датоваьье чаша овог типа, ко]е су налажене целе или
фрагментоване у веЬем бро^у у 1угослави]и, а спорадично у
Грчко] и Бугарско], поново узме у разматран>е. О проблему по-
рекла чаша са великим пластичним кашьама у односу на нала-
зе у Босни недавно ]е расправл^ала Мариан Венцл68. Венцлова
сматра да н>ихов дизайн одговара немачком укусу, али тиме не
искл>учу)'е могуЬност да су настале у Мурану. Многи писани
подаци обавештава^у да ]е у муранским радионицама поред
стилски специфичне стакларще такоЬе израЬивана стаклена ро-

» Сого^с-ЦиЬшкоук* М. 1966, рарег 244, 3, Р1. I, й§. 2; Иста, 1970,

214, ТаЬ. VII, йд. 3; Нап V. 1975, й§. 7.
» Ногуа1 А. 1968, 35, 36, 1щ. 22.
61 Дугу^ем захвалност археологу Магу Г>еМайпе, МтеароИз, З.А.В.,
члану археолошке екипе ко^а }е сараЬивала приликом археолошких истра-
живан>а на терену Диоклещланове палате, за обавештен>е о налазу фраг-
мената стакла са апликованим великим капима. Захвал>у)ем такоЬе
др-у Павлу АнЬелипу за обавештен>е о фрагменту безбсуног стакла са ве
ликом кагоьом, случа,)ном налазу на терену резиденщце кнезова Шубипа
на Брибиру, близу Шибеника. Приликом археолошких ископава1ьа илир-
ске градине на положазу званом Грчка купа, западно од Глабалова села
изнад Оребипа на Пел>ешцу откривени су уломци зедне стакле чаше
с апликащц'ама великих капи, упор. Разко-иё С. 1979, 211, 8^^., з1. 1.
« Корб Ц. — №пге1 М. 1967, 90—92, й^в. 3, 11, 12; Апйепс Р. 1973, 131;
Исти, 1975, 171, ТаЬ. IV, Ид. 14.
« СогоУ1б-ЦиЬткотас М. 1966, 5, й§. 4; Р1зкот1с С. 1979, 216, в1. 2.
«♦ Коис Ц. — \Уеше1 М. 1967, 90, 91, йдз. 17, 18; 5т1аг Н. 1975, 46,
й§. 64а.
65 2ессЫп Ь. 1976/2, 168; Исти, 1977, 223; фрагмента чаша са аплико
ваним великим капима наЬени су на подруч]у млетачке лагуне, упор.
СазрагеМо А. 1975, ТаЬ. VI, й^. 26 а, Ь.
« 2ессЬш Ь. 1968, 106.
«7 Хан В. 1978, 172.
« №п2е1 М. 1977, 66 зяа.

http://www.balcanica.rs
Характеристике среднювековног стакла на Балкану (XII—XV в.) 57

ба ко]а требало да сводим типским и естетским квалитетима

одговара захтевима одреЬеног тржишта на страни.69
Зонску поделу налаза среднювековног стакла на Балкану
закльучипемо стаклом за прозоре, познатим у Дубровнику под
стручним термином окулуси. Данас ]е веК извесно да су оку-
луси током средн>ег века били у употреби готово на целом Бал
канском полуострву. Археолошки налази и иконографски из-
вори открива^у да су окулуси, нарочито у периоду од XII до
XV века, имали релативно широку примену у по^единим бал
канским эемл>ама, пре свега на репрезентативним сакралним
обе'ектима.70 На]'стари]и до сада познати примерци откривени
су у Бугарско^. Сматрани су локалним производима, а дату] у
се у време Првог бугарског царства71. Употреба окулуса у Бу-
гарскх^ одржава се све до турске окупаци^е земл*е.72
Окулуси су налажени у Грчко] (Коринт,73 Света Гора, сл.
5)74 Сачувани су матери) алии докази о застакл>иван>у црквених
прозора окулусима у Македонией.75 Цели или фрагментовани
примерци окулуса разних бо^а и величина, откривени су у ви-
ше од петнаестак манастирских комплекса и цркава, насталим
од XII до XV века на подруч^у истори)ских граница средн>ове-
козне Срби^е76 .
Прве познате непосредне вести о производн>и окулуса у
Дубровнику забележене су у тридесетим годинама XV века.".
Тада су у том граду окулусима застак.ъивани прозори цркава,
репрезентативних зграда и купа за станованье78. Окулуси дубро-
вачке производнье у то су време извожени у Срб^у7'. Посго]е
архивске вести из осамдесетих година XV века о поруцбинама
и набавкама окулуса у Млецима за турске паше у Босни и Хер-

69 Венещца ]е израЬивала стакло стилски прилагоЬено захтевима

тржишта на страни веп од XIII века. У венещцанско-муранскоз архивско]
граЬи XV века Ь. 2ессЫп ^е налазио многе податке о томе да су у муран-
ским радионицама израЬиване, на пример, немачке боце фирентинске
чаше, француске чаше итд. Симптоматичан ^е у том смислу инвентар на
чинен кра^ем XV века у радионици Саоуашы Ваплаега. У том ннвентару
помин>у се поред осталог соре оп%аге, соре {гапсезе, Vаз^ {гапсезг, §о(Н
{гапсея, соре гойезсНе итд., упор. 2ессЫп Ь. 1968, 106.
» Нап V. 1975, 118.
71 Цингов Г. 1963, 59, 60, Н^з. 16, 17, 18, са подацима о старщо) библио
графии; Исти, 1975/1, 9; Угагоуа 2. 1975, 115, 116, АЪЬ.1.
и Николова 3. 1974, 251, 361, 362; Цингов Г. 1975, 9; Мапота Е. 1975,
187 188
" Ьаугёзоп С. К. 1940, 322, й§. 23, по 73—76; Иста, 1952, 144, 145.
74 За податак о окулусима у манастиру Хиландару захваъу]ем колеги
Ранку Баришипу, кустосу Етнографског музе]а у Београду. Сл. 5. Промер
15,5 ст; стакло )с провидно, бо1е дима.
75 Хан В. 1972, 199.
74 Нап V. 1971—1972, 151, 152, йвз. 119, 120, 121; Иста, 1972, 199, 200, 201.
77 Хан В. 1971, 55, 56, 63—64, док. 8, 9, 10.
78 Иста, 1971, 55, 57.
79 Иста, 1972, 204.

http://www.balcanica.rs
58 Верена Хан

цеговини посредством Дубровника80 Пошто су, найме, турски

државни функционери подизали многе задужбине у осво^еним
балканским земл>ама, били су заинтересовани за стакло, наро
чито прозорско, ко^е ]е за н>их набавхьано у Дубровнику или ]е
посредством тог града било поручивано у Венещци.
*